U suštini, država Srbija je jedna od najslabijih i najnerigidnijh država u Evropi, što uopše ne znači da Srbijini državnici nisu verovatno najmoćniji i najrigidniji u Evropi.
Moć i rigidnost srpskih državnika veoma su vidljivi, bogme i opipljivi - za moj ukus i previše - dočim nemoć (povremeno i potpuno odsustvo) države Srbije nije vidljivo ili je vidljiva na poslednjim mestima na kojima se to očekuje, na primer u jednoj sceni TV serije „Porodica“ u kojoj sam je ja video, i to tek posle drugog gledanja.
To je scena u kojoj istražni sudija, sav snishodljiv, dolazi pred kapiju rezidencije u Užičkoj da Miloševiću uruči nalog za hapšenje po optužnici jedva malo manje smehotresnijoj od, recimo, prijave za saobraćajni prekršaj.
U tom momentu Milošević je potpuno privatno lice, predsednik opozicione stranke - a ni to neće zadugo ostati - i nema više nikakvu političku moć; nekoliko meseci pre toga u Beograd je morao doleteti lično ministar unutrašnjih poslova Rusije Igor Ivanov da Miloševiću saopšti da više nema moć i da je moć delegirana na treću osobu prisutnu u tom primopredajnom razgovoru - Koštunicu, kome, opet, Milošević pomalo razočarano kaže - može se to proveriti u transkriptima: „Eto, tako ti meni, a ja ti pomagao stranci“ - na šta se Koštunica ko uksurli i odgovori da to nije istina, na šta se Ivanov ponovo umeša i kaže: „Ne seru, istina je, jeste pomagao“, a da su Rusi i njega pomagali, Ivanov je prećutao.
Gornji pasus upućujem suverenistima, antikolonistima, Ćirjakoviću i Antoniću, a mi idemo dalje. Nije to tema naše kolumne.
Naša teme je sledeća: gde se to u sceni iz „Porodice“ vidi da je država Srbija slaba, da suštinski i ne postoji. Evo gde. Legalna i legitimna vlada Republike Srbije je izdala nalog za hapšenje građanina Miloševića, državni činovnik, tužilac, dolazi da preda nalog - kad vidi vraga - sitni državni činovnik komandir obezbeđenja - koji bi tužiocu mora da salutira - osorno kaže: „Stani malo, kud si zapo, ne mere to tako, prvo da pitam predsednika hoće li da primi nalog.“
Predsednik, naravno, neće ni da čuje da primi nalog. Podnarednik kaže tužiocu: „Jesi čuo! Odbij!“ Tužilac savija repić i odlazi. Hajde da poredamo stvari: Milošević nema moć da ne bude uhapšen, Vlada Srbije nema moć da ga uhapsi. Kako se to zove? Kolaps države Srbije, koji je daleko od toga da je bio prvi ili poslednji.
Pisac hoće da kaže i sledeće: kad moćni srpski predsednik izgubi moć - a poneki i glavu - moć automatski izgubi i država, čije institucije - dok je u moći - koristi kao mehanizme „projekcije moći „ lične samovolje. Posle nekoliko godina država Srbija je ponovo kolabirala. Istražni sudija je stisnuo muda i Koštunici poslao poziv za svedočenje na okolnosti zavere za ubistvo Zorana Đinđića. Kao i njegov prethodnik, Koštunica je sa indignacijom odbio da se odazove pozivu. Šta je dalje bilo, to ćete zbog karakterološkog prekardašivanja saznati u sledećem nastavku.